Osmi novembar 2007. godine u bogatoj poluvekovnoj istoriji „Produktne berze“, biće zabeležen kao jedan od najznačajnijih datuma. Naime, na sednici Republičke vlade, toga dana doneta je Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta preduzeća, čime je „Produktna berza“ promenila svoj vlasnički status i iz forme društvenog preduzeća, transformisala se u akcionarsko društvo. Dakle, „Produktna berza“ Novi Sad danas je jednopersonalno zatvoreno AD.

Razloga za zadovoljstvo zbog načina kako je rešen status ove svakako značajne institucije i važne karike u kreiranju dobro organizovanog tržišnog sistema, svakako ima. Naime, u situaciji kada danas nemamo zakonski okvir za poslovanje robnih berzi, ovakvo statusno rešenje je jedino svrsishodno, pa samim tim i najbolje. Dakle, u iščekivanju donošenja propisa koji bi ozakonio poslovanje robnih berzi, pri čemu se podrazumeva donošenje čitavog seta zakona, vrlo je bitno da je rešavanjem statusa na ovaj način „Produktna berza“ „kupila“ dovoljno vremena da se tehnički, tehnološki, kadrovski i organizaciono što bolje pripremi za ono šta je čeka posle zaokruženja zakonske infrastrukture.

Zašto je baš ovo statusno rešenje najbolje?

Prvo, vlasnik je država. Ma šta mislili o državi kao dobrom domaćinu, autoritet države je nesporan. Pogotovo kada treba da stane iza jedne ozbiljne ideje i podrži jednu koncepciju institucije koja je opšteg interesa, a „Produktna berza“ to svakako jeste. Zašto bi država koja je uzgred budi rečeno 1958. godine i osnovala „Produktnu berzu“, prepustila stihijskoj privatizaciji sa neizvesnim perspektivama moguće instrumentalizacije berze u rukama privatnika za svrhu svoje lične zarade ili još gore korišćenjem imena „Produktne berze“ zarad trenutne brze zarade sa postepenim gašenjem osnovnih funkcija berze kao organizatora robnog berzanskog tržišta. Ovako, država kao vlasnik berze ima potpuno jasnu situaciju u pogledu raspoloživog potencijala „Produktne berze“ kao buduće sa novim zakonom o berzama usklađene berze. Dakle, otvorene su perspektive za razmišljanja o koncepciji „Produktne berze“ kao moderne berze sa uzorom u pozitivnim iskustvima svetskih berzi. Jedna od osnovnih primedbi koju bi upućeni u sistem funkcionisanja svetskih berzi mogli da daju na rešenje da se berza u Novom Sadu registruje kao zatvoreno AD, u ovom trenutku ne bi mogla da stoji kao opravdana. Iz već pomenutih razloga u pogledu zakonskih ograničenja, dok se ista ne otklone, logično je da akcije „Produktne berze“ ne bi trebale da budu izložene kotaciji na efektnoj berzi. Kada se stvore institucionalne pretpostavke za funkcionisanje robnih berzi, te pošto „Produktna berza“ jasno profiliše svoju poslovnu strategiju i kada se „razigra“ robno berzansko tržište, logično je da „Produktna berza“ preraste u otvoreno akcionarsko društvo u čijem vlasništvu će participirati pre svega oni koji su zainteresovani za trgovanje preko robne berze.

Najzad kako bi to sve trebalo da izgleda u neposredno nastupajućem periodu? Za početak, stav menadžmenta „Produktne berze“ je da bi postojeću tehnologiju i sistem trgovanja, koji u postojećim zakonskim okvirima funkcioniše sasvim dobro, trebalo zadržati, poboljšati i dalje razvijati. Kako se budu sticale nove okolnosti u pravcu otvaranja novih mogućnosti za trgovanjem novim tržišnim materijalima kao što je na primer skladišnica, a potom otvaranjem mogućnosti za trgovanjem visokostandardizovanim hartijama tipa „fjučers“ ili „opcijskih“ ugovora tako treba paralelno i širiti delatnost „Produktne berze“ do potpunog uobličavanja berze u Novom Sadu po najsavremenijem modelu modernih svetskih terminskih berzi.

Sve u svemu suština je u tome, da se održi kontinuitet poslovanja od sistema postojećeg načina organizovanja robnog berzanskog tržišta, pa vremenom do nivoa poslovanja u skladu sa savremenim principima organizovanja SPOT i pre svega terminskog berzanskog tržišta.