uvodjenjem ove mere samo je zadat udarac primarnim proizvodjacima koji svake desete godine mogu nesto da zarade ali eto neda im se. nasa poljoprivreda moze napredovati samo ako se ukupna dobit nekog proizvoda pocevsi od pocetka proizvodnje do potrosnje ravnomerno raspodeli na PROIZVODJACE PRERADJIVACE I PRODAVCE

Pa kao partizani posle drugog svetskog rata.

Donošenjem ovakve mere samo se vraćamo u vreme kada je naše tržište poljoprivrednih proizoda bilo relativno zatvoreno. To je suprotno proklamovanom tržištu u okviru zemlaja potpisnica CEFTA sporazuuma i takva mera dogoeročno šteti. Naši prozvođači su konkuretni na tržištima u okruženju sa većinom proizvoda i zato treba da imaju otvorenu mogućnost plasmana. Sa druge strane naši kupci hrane (potrošači) u okvirima zemalja potpisnica CEFTA sporazuma treba da budu dovedeni u približno isti položaj u pogledu cena koje plaćaju za hranu koju kupuju. Ako ih te cene ugrožavaju oni će na vladu svoje zemlje vršiti pritisak da se povećavaju zarade a one se mogu povećavati samo realnim rastom proizvodnje i povećanjem produktivnosti odnosno povećanjem privredne aktivnosti u vanpoljoprivrednim sektorima. Time se na makroplanu obezbeđuje pozitivan pritisak na stvaranje poželjnog privrednog ambijenta. Zabrana izvoza je vatrogasna mera koja može prigušiti ali ne i ugasiti požar u loše postavljenom privrednom sistemu. Konačno naša primarna poljoprivreda, za razliku od poljoprivreda nekih drugih zemalja, nema vlasničku vezu u okviru reprolanca i sve se završava na primarnoj raspodeli. Zabrana izvoza i dalje ide na ruku onima koji finaliziraju primarne proizvode a ne onima koji ih proizvode. Tako se nastavlja ekonomsko izvlašćivanje primarne poljoproiovrede a briga za potrošače je u stvari lažna briga. Očigledan primer su mlekare ali i pekari čiji položćaj nikada nije udgrožen čak ni od monopolizovanih trgovaca. Uvek sve prevale na dobavljače sirovina ili kupce. Priča o zabrani izvoza ne može da traje večito. Mora da prestane. Tada će ipak profitirati oni koji budu u stanju da sačuvaju stokove roba koje su namenili izvozu.

Nedostaje nam hrane, nahranimo prvo nase stanovnistvo a visak ako ga ima treba cuvati ili ga eventualno prodati.

"pšenica je roba k'o i svaka druga, pšenica je roba k'o i svaka druga, pšenica je roba k'o i svaka druga..."

ako , hrana je strateski faktor za zemlju koja je u okruzenju . Vlada konacno vlada .

Uvodjenje mere je skroz glupo i naivno.Posto smo mi prevarantski narod i trazimo rupu u zakonu,ova uredba se nije ni sprovela uopste.Zasto? Pa nije zabranjen izvoz gotovih i polugotovih proizvoda.Da pojasnimo brasno tip 400,tip 500,stocno brasno,kukuruzno stocno brasno(prekrupa),kukuruzni griz,sojin griz...svakodnevno izlazi u stotinama tona iz nase zemlje kao i dosad.Pa koga lazemo?Znaci zitarice propusti kroz mlin i zaobisao si drzavu.Mada su oni dali zeleno svetlo za ovakve radje.A vi ako u sred zime ostanete bez zitarica i kada vam hleb bude skup to nije kriva susa nego drzava.

Mi smo genijalci. Prvo izvezemo zito po 8dinara, pa ga posle uvezemo za 12 dinara. Nama ne treba zakon nama treba moralni funkcioneri.

nije tako strasno ako pomognete bracu.

Ova mera je u principu dobra, vidi se da drzava brine za svoje gradjane ali to ne stiti paore. Naime sto se nije nista slicno uradilo u prolece ove godine kada je cena svinja bila krajnje nepovoljna za proizvodjace? Zasto niko nije intervenisao i u nekim drugim slicnim kriznim momentima za poljoprivredu. Nije stvar izvoziti ili ne, svakako da treba. Ali da obrnemo malo : dali uvoziti kada ima nasih trzisnih viskova poljoprivrednih proizvoda i zastititi domaceg priozvodjaca (www.salas.org.yu)

teoretski gledano ako je do sada pušteno da poljoprivreda bude na tržištu, to onda treba i sada učiniti pa ništa ne braniti i NEKA BUDE KAKO ĆE BITI. pravi odgovor na ovakvu situaciju je poznat: TREBA DA POSTOJE ROBNE REZERVE. one kod nas postoje samo na papiru, odnosno pretvorene su u trgovinsku organizaciju. zamislite katastrofu posle krize sa svinjskim mesom (cene su bile čak 45 dinara za kilogram), najavljenu zabranu izvoza koriste najbogatije firme za otkup poljoprivrednih proizvoda i čekaju momenat ili da poskupi kod nas ili da izvezu u zemlje okruženja gde je suša bila mnogo snažnija.