Ima nade tacno onoliko koliko se bude ulagalo u to selo. Nazamislivo je danas da u mnogim selima Srbije nema osnovnih civilizaciskih tekovina kao sto su: struja, voda, telefon, prilazni putevi, skole bez obzira na broj ucenika. Dali drzava treba da pomaze seljacima. U ovoj transformaciji sistema i globalizaciji svakako da treba. Ministrastvo poljoprivrede postoji da bi usmeravalo i ukazivalo gde treba da se ide kao i puteva kako to da se uradi. U ovom momentu treba pomoci prvo da svako selo ima te osnovne tekovine civilizacije. Treba da pomogne seljacima da bi postigli najvecu mogucu cenu za svoje proizvode jer je mnogo nelogicno da seljak danas kada proizvede ne zna sta ce i kome ce sa svojom robom pa se pojavljuju razni nakupci koji ih prosto deru. Seljak nema vremena niti treba da se bavi trzistem. Ako ne znamo kako da radimo i pomognemo im treba da iznajmimo kadrove iz inostranstva od drzava koje su u tom pogledu najvise uspele. Seljak nema znanja koja su to najbolja resenja u poslu koji radi jer napredak je stalan i on to ne moze i nema vremena da prati. Drzava treba da prati i ukazuje selajku na selu sta treba da radi. Drzava treba da preko svojih instituta kaze seljaku recimo koja je to vrsta krave koja moze da da najbolji ekonomski efekat na tom terenu uzimajuci u obzir klimu, uslove, dostavu hrane kao i proizvodnju hrane na samom terenu. U zimskim neradnim danima drzava treba stalno da edukuje seljaka sta ima novo i kuda to vodi. Drzava treba da pokrece inicijativu ukrupnjavanja sitne proizvodnje gde su cene niske i seljaku se ne isplati da radi sam. Recimo treba vec danas ukinuti svinjarske farme od nekih desetak do 100 svinja. Ta proiozvodnja je neisplativa. Drzava treba u pocetku da da inicijativu i ponudi preko svojih ljudi organizaciju farmi od recimo 1.000 ili vise svinja da se ti seljaci udruze a usteda je odmah u tome da se snize troskovi proizvodnje radi konkurentnosti. Sa takvim farmama se vec ne moze manipulisati oko cena jer one i same mogu da udju u drugi lanac proizvodnej a to je klanice pa u treci lanac preradu mesa. Ogromna je razlika u ceni od prvog do treceg lanca a svega toga nebi bilo da nema prvog lanca, koji na kraju preraspodele dobiti dobije najmanje. Sto se tice poljoprivredne proizvodnje mi imamo potpuno nezrelo shvatanje gde smo i gde je nase mesto. Neshvatljivo je da su nasi sokovi najcenjeniji u Evropi i svetu a da seljak u Srbiji ne zna sta ce sa svojim vocem kada ga obere. Ta proizvodnja mora da bude unapred kupljena,uopste nema kordinacije koju treba drzava da uspostavi izmedju seljaka i preradjivacke industrije koja ucenjuje seljaka da bi sto vise oborila cenu a samim tim i demoralise seljaka da radi na novim sortama koji daju vece prinose. Strategija mora da bude da imamo najbolje sokove da cemo imati najbolje sirovine i najbolje cene po nas. Recimo nasi sokovi u Slovackoj se prodaju po cenam oko 1.5 evra a slovacki oko 0.5 evra i interesantno nasi se prodaju a skovacki ostaju u njihovim rafovima. To je jasan znak da treba ici dalje. U mnogim ekskluzivnim bankama u Londonu se sluze srpski sokovi. I pored svega ovoga tuzno je gledati seljaka kako kuka nad svojim vocem jer nema ko da ga otkupi a sve je to u funkciji obaranja cena. Tu se mora izvrsiti zastita seljaka. Ovaj sistem ce dovesti do unistenja vocnjaka jer ga sve vise rade samo stariji ljudi a samim tim i nase preradjivacke industrije. Tuzno je da nase voce otkupljuju drugi pored nase preradjivacke industrije. Perspektiva sela zavisice iskljucivo od onoga koliko se bude ulagalo u selo. Problkem je sto mi nemamo nikoga u drzavi ko to zna (a mozda ih ima a nece da se oglase javno) a necemo da uvezemo kadrove koji to provereno znaju. Pozdrav!

IMA BRATE SLATKI.SAD SAM KUPIO TRAKTOR OD 12 HILJADA EURA I PLANIRAM JOS I KOMBAJN.STUDIRAM POLJOPRIVREDU U BANJA LUCI 2. GODINA.NEDAM DA SELO PROPADNE.IMAM RANC OD 200 DUNUMA I JOS PLANIRAM DA KUPIM KOJI DUNUM.NEDAJTE SE VI AKO VAM STA ZASTEKA JAVITE MI SE NA E-MAIL KOJIO GLASI VUCKOBOY@YAHOO.COM

Sad cu mozda malo filozofirati. Naime, treba razlikovati opstanak i odrzivost sela. Sto se opstanka tice, opstace nase selo jos dosta dugo. Na kraju, ne mozemo se svi prebaciti u gradove. Dakle, zivece na selu jos dugo neki narod i nesto ce raduckati oko poljoprivrede, jer je srpski seljak strasno zilav, elastican a opet prekaljen, da iskoristim svoje znanje iz masinskih materijala. To su pojmovi koji obicno ne idu zajedno za jedan materijal, ali opet srpski seljak pobija logiku. Kod njega je sve moguce. Ali, sprpsko selo se odrzati nece. Ako na njemu ostane star zivalj i ljudi koji su ostali bez posla ili u strahu pouzimali neke socijalne programe, pa imaju par `ektara zemlje i to ce raduckati i proizvoditi sve sto se na selu moze proizvesti, jer se kod nas nikad ne zna koja ce proizvodnja "upaliti" naredne godine, pa covek mora da svastari. Onda to ne lici na razvijenu poljoprivredu vec na nesto, ne znam ni ja sta. Valjda na ovo sto nam se sada desava, a za sta ,vec svima treba da bude jasno, nema mesta u savremenom svetu. Dalje, ako na selu ostanu momci koji su na svom zivotnom putu negde zastali, spotakli se pa ne zavrse visoke skole, i koji zbog toga sto su seljaci ne mogu da se ozene, a gde nema braka nema ni dece, e onda stvari postaju vrlo ozbiljne. Sta ce takav poljoprivrednik? On je nemotivisan, ubijen u pojam, ravnodusan prema svetu oko sebe, bez zelje da zivi bolje. To vam je zivot po paroli: "ee, sta ces", "neko mora", "ne moze sve na olovku", "njiva nece olovku nego motiku", "njiva nece znanje nego da se oko nje zapinje". Dakle on njivu dozivljava kao Goli Otok, na kojem je osudjen da provede ceo svoj zivot. Pa ce vremenom dobiti onaj grc na licu, koji bi po meni trebalo brendirati i proglasiti za "grc lica srpskog seljaka", pa ga kao takvog prodavati, npr. filmskoj industriji. Pa ce vremenom prestati da vodi racuna o sebi, bice glava nesisana, neobrijana, bez pola zuba. I onda stizemo do pojavnog oblika ljudskog bica kojem se gradski gradjani (gradjani prvog reda) podsmevaju, zbog kojeg gradska omladina kad `oce nekog da ponizi kaze seljaku ili seljacino. To vam je perspektiva naseg sela. Dakle, nasa zemlja, ( a prelepu zemlju imamo, Bog da joj dusu prosti) osudjena je da vremenom postane prehrambeno zavisna. Evo prilike za ono sto nasi biznismeni najvise vole da rade. Da uvoze sve i svasta, robe sumnjivog kvaliteta, pa da to prodaju po velikim cenama. Ni oro, ni sejao, a zgrnu velike pare. Vlasti, ma ko to bio, ce govoriti kako je sve to u redu, trziste mora da bude otvoreno, a oni nasi seljaci nisu konkurentni i sve super, sjajno. Eto tako, zakljucak koji se namece, za ovu anketu je, da nase selo nece opstati kao nesto sa cim treba racunati. Opstace kao pustolina, mesta cudnih dusa, maltene (preterano ali slikovito) kao dom Andjela iz pesme Bore Djordjevica. Moj odgovor je dakle, NE.

Vucko, brate, blago tebi u tvom svetu. Stani na loptu, moj ti je i bratski i kolegijalan savet, jer, ako nista drugo imam dve godine vise poljoprivrednog fakulteta, takoreci mogu da se izdajem za dipl. ing. Pozdrav

Ima nade ako uvezemo sve vrste mesa, kukuruz, psenicu kanadsku, jabuke, sljive, maline, luk, papriku itd. pa eto nama opstanka. Nista brate bez korupcije i kriminala. Sve dok tu azdaju ne uzdignemo na visi nivo nema nama opstanka.

Za revitalizaciju sela su potrebni jaka drzava i privreda-poljoprivreda,a zatim i strategija.Ne treba izmisljati rupu na saksiji,treba prekopirati uspesne sisteme iz Sveta.Naravno ,treba nam i puno znanja i postenja u radu i politici koja se vodi na drzavnom nivou. Obzirom da radim u nasem najvecem privatnom poljoprivrednom sistemu,u kontaktu sam svakodnevno sa agrarom,mogu samo reci da sto se tice privatizacije agrara,moramo razbiti predrasude i pustiti ove nove vlasnike da ulazu u poljoprivredu ovako kao sto su poceli.Radio sam i u najvecem drustvenom sistemu i mogu da poredim sa ovim.Moj zakljucak je da bi trebalo da bude jos vise poljoprivrednih povrsina u vlasnistvu ovakvih biznismena koji agrar unapredjuju.Kamo srece da ih je vise !

da, kada 90% seljaka u gradovima shvate da je proslo vreme sigurnog posla, stanova solidarnosti,nabedjenih kadrova i jeftinih kredita

gospodine djordje, da vas pozdravim, a zatim sledi pohvala za posao koji vrlo savesno,studioz- no radite. nastavite saradnju i sa vasim saradnicima,jer to cini sadrzaj gore pomenutog pasusa. pozdrav do sledeceg javljanja,milivoj

Vidim, po rezultatima ankete, da ima puno optimista. Mozda se uz njih i mi pesimisti provucemo. Postujem svaciji stav dokle god je valjano argumentovan. Ali ako je argument da "mora biti bolje" (sto slusam od svog oca vec 10 godina) onda nesto ne valja. Naime, nece da bude bolje zato sto "mora da bude bolje". Da bi bilo bolje, treba "nesto" da se desi, pa da prodje izvesni vremenski period pa tek onda da se osete tragovi boljitka.To "nesto" nije ni ustav, nisu ni izbori, vec kompletna promena svesti o poljoprivredi i to na nivou nacije. Kod nas nema ni naznake da ce se tako "nesto" dogoditi. Onda, kod nas kada se "nesto" i dogodi treba da prodje prosecan ljudski vek da bi pocelo da se primenjuje. Ko je voljan da rizikuje svoj vek u cekanju "Godoa" nek izvoli. Sto se tice Dejanove konstatacije da poljoprivredu i dalje treba predavati u ruke biznismenima, moram da kazem da se ne slazem. Opste je poznato, iz iskustava u svetu, da je najbolji organizacioni oblik u poljoprivredi porodicno gazdinstvo. Naravno ne sa prosecnom raspolozivoscu obradivim povrsinama od 3 ha, vec negde od oko 50 ha. Da ne preterujemo kao Ameri koji smatraju da je farma ispod 500 ha neisplativa. Zastupam stav da treba razvijati porodicna gazdinstva, koliko god to zvucalo nemoguce u zemlji Srbiji.

Najprvo moram da se iskreno zahvalim uredniku Poljoprivreda.info, g.Simoviću, što mi svake nedelje pošalje izvod Magazina i ga moram u tom priliki pohvaliti,jer je Magazin vrlo zanimiv,pun najnovijih vjesti i aktualnih tema ,na koje svaki može da poda svoje mnenje. U največi meri za opstanak sela odgovorno je ministarstvo poljoprivrede sa svojimi programi za izboljšanje socialnog stanja u selima, uređivanja i traženja novih tržišta, pomoči mladim preuzemnikom gazdinstva,izobraživanju poljoprivrednika, pomoč pri nabavi mehanizacije,uporabi interneta, subvencijami...a najprvo treba znati kakvo je stalište vlade do poljoprivrede i svega što je vezano s tim Na strani svake opčine pa je ,da uredi u selima infrastrukturu,telefone,kanalizaciju, jer mora biti u celotnom interesu države,da zadrži mlade da ne zapuštaju sela i onoga što su njihovi otaci radili ljeta i ljeta. Kod nas u slo. kao dobar zaveznik i slušatelj poljoprivrednika pokazala se Kmetijska zbornica ( kod vas Poljoprivredna komora),koje smo člani svi poljoprivredniki,i koja u ime nas zastupa naše interese na ministarsvu poljoprivrede. Kao zaključak rekao bi, da če treba mnogo truda i vremena ,da če imati nade za opstanak sela.

Ima sigurno nade da sela opstanu,ja radim kao konj da sakupim pare i otvorim farmu krava i da se za deset godina i ja vratim kuci,inace imam 21 godinu.

Ne samo da ima nade nego nam je to jedina nada za bolji zivot. Posle 1945. pocela je propast sela jer je tadasnja vlast imala potrebu za proleterima (bezzemljasima)pa je na svaki nacin stimulisala da ljudi napustaju sela i zive u gradovima. Sada je neophodno da svi nasi seljaci u selima i veliki broj seljaka iz gradova shvate da je hrana, posle vazduha i vode, najneophodnija za zivot ljudske vrste i da se ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju uvek visestruko isplati. Ovo narocito vazi za proizvodnju zdrave hrane. Posebno je potrebno shvatiti da i odmor spada u nasusne ljudske potrebe, da je za pravi odmor neophodna cista priroda i prijatna klima, i da se takvi uslovi nalaze u srpskim selima. Daklem, neophodno je da se u Srbiji siri svest o mogucnostima proizvodnje u selima kroz razvoj poljoprivrede i seoskog turizma. Diplomirani turizmolog Branislav Bajagic www.villageadventure.co.yu

Nadu moramo gajiti je bez sela nema ni grada tj bez bogatog seljaka nema ni bogate zemlje.Selo nemože bez države to treba da političarima bude jasno, a u selu je zaposlenje politika i novac...

Živim u selu bavim se voćarstvom i nadam se da ima opstanka, i ako su vremena veoma teška. Kada bi se politika prema poljoprivrednicima poboljšala bilo bi naravno mnogo bolje. Gledajući današnju omladinu kako rade i šta uče ne bi se reklo da će selo dugo opstati. A svi dobro znamo da bez sela nema ni gradskog života, ali ko nas o tome mnogo pita, važno je da se lepo živi a kako će i šta će kasnije biti to nije bitno. Pozdrav svima.

Ima, treba neki poljoprivredni stru;njak da do]e na vlast. Selo treba da jedne godine stane sa proiyvodnjom pa kad vide [ta yna;i kad nem a onda ce nadlezni da se sete sta valja da rade.

Mislim da triba da ima vise mijana, da je rakija jeftinija.

formiranje zadruga tj udruzivanje poljoprivrednika je jedina varjanta opstanka sela,posto je ukrupnjivanje seoskih gazdinstva i povecanje proizvodnje neminovno,vise poljoprivrednika koji su u istoj ili slicnoj proizvodnji,samim tim mogu da naprave kontinuitet u ponudi robe na trziste,izbore za trzistnu cenu robe,a takodj da prilikom kupovine repromaterijala i opreme imaju odredjene popuste zbog kolicine,ja se bavim pcelarstvom imam 120 kosnica,i planiram da dupliram pcelinjak

Pozdrav za urednika i sve ostale,nade bi bilo kad bi Vojvodjani sami upravljali svojim parama bez pomoci Beograda,dosta su nas bre lesili,zelimo Vojvodinu u tri kantona Banat Srem Backa

Dragi prijatelji, vrijeme je kratko, poljoprivreda je neorganizovana, da ne kazem ,, napamet,, proizvodimo sve i svasta, vreme je da to promenimo, u organiozovanu, plansku i trzisno orijentisanu. Ujedno velike su nam sanse da male posede ukrupnimo kroz organsku proizvodnju. U svakom slucaj, od skora sam sa Vam. Zelim svim prisutnim Sretnu Nvu 2007 godinu, a ovom prilikom pozdravljam kolegu Dorda. Vlado - PiT Banjaluka.

Naravno da ima nade.Ne bih onda studirao agroekonomiju.

naravno da ima nade,a bice je sve vise